Faruk
ADSL
ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line) – Tehnologija prenosa podataka sa interneta i na internet, putem standardne telefonske linije, a mnogo brža od standardne telefonske konekcije (dial up). Reč asimetrična označava da je brzina prenosa podataka prema korisniku (download) mnogo veća od brzine kojom se podaci prenose od korisnika prema internetu/mreži (upload).
Antivirus
Program čija je funkcija detektovanje i uništavanje raznovrsnih oblika malvera koje imaš na kompjuteru.
Backup
(Backup = rezervna kopija, podrška) – Kopiranje podataka na drugi medijum (CD, DVD, drugi hard disk, USB i slično), kako bi se u slučaju oštećenja ili gubitka ipak sačuvali originalni podaci.
Bit / bajt / megabajt
1 bit (bit) je jedinica mere memorije u računaru. Računarska “azbuka” sastoji se samo od dva slova, odnosno cifre 0 i 1. Tako bit čuva informaciju o kojoj cifri je reč. Za merenje memorije u računaru se koristi byte (bajt) koji ima 8 bitova, dok megabyte (megabajt) sadrži 1024 kilobajta, odnosno 1048576 bajtova.
Blog
Blog je lični dnevnik na internetu. Sama reč “blog” je nastala skraćivanjem dve reči – Web i Log, što bi se moglo prevesti kao veb dnevnik (diary). Blog može podrazumevati i profesionalno pisanje o nekoj određenoj temi. Termin blog u engleskom jeziku znači istovremeno i kreirati (praviti) blog, kao glagol (to blog). Na blogovima se, pored pisanja tekstova, mogu postavljati fotografije, video materijali, muzika i slično.
Buleanska (Boolean) logika
Buleanska logika je sistem standardizovanih reči koje se koriste pri pretragama koje obuhvataju više pojmova ili kategorija. Primeri su: AND, OR, NOT, NEAR i slične. Povezivanje dva pojma rečju AND daje uputstvo pretraživaču da oba pojma moraju biti uključena u spisak rezultata, dok upotreba OR donosi rezultate sa jednim ili drugim pojmom. Više o boleanskoj logici u kontekstu programiranja i matematičke logike možeš pročitati ovde
Cache (keš)
Kompjuterska memorija koja omogućava brz pristup podacima. U kontekstu pregledača (browser), u keš memoriju se pohranjuju podaci sa posećenih veb stranica (poput fotografija i slika, dokumenata, i sličnih). Kada se na stranicu vratite ili je ponovo posetite u nekom budućem trenutku, pregledač će prvo proveriti da li postoje podaci sa stranice koji su već keširani u memoriji. Ovo omogućava brže učitavanje veb stranica.
Cashed Link (keširani linkovi)
Google i drugi pretraživači pružaju opciju posete keširanom linku, odnosno linku ka verziji neke veb stranice u stupnju ažuriranosti u kojem je bila pri poslednjoj poseti “pauka” (o ovom terminu možete pročitati više na ovoj stranici pod slovom P). Keširani linkovi mogu voditi ka verzijama stranice koje nisu istovetne verzijama stranice uživo.
Crv (Worm)
Crvi su računarski programi koji umnožavaju sami sebe. Pri tome koriste računarske mreže kako bi se kopirali na druge računare, bez neposrednog uticaja korisnika na toj mreži. Za razliku od virusa, crv, da bi delovao, ne mora nužno da “zarazi” druge programe. Pristup računaru crvima omogućavaju propusti u sigurnosti mreže, kao i propusti u bezbednosti operativnih sistema i aplikacija.
Domen
(domain = domen, oblast) – Internet domeni su sastavni deo URL-a, odnosno internet adrese. Koriste se kako bi na razumljiv način opisali adresu na kojoj se neki sajt ili server nalaze. Postoji nekoliko osnovnih domena: .com je namenjen za poslovnu upotrebu (www.google.com); .net – najčešće korišćen kao domen za servere, tj. pružaoce internet usluga, ali se koristi i za poslovnu namenu; .org je domen rezervisan za udruženja i organizacije, dok je .edu namenjen obrazovnim institucijama. .gov domen koriste vlade i druge zvanične institucije; dok je .int domen za organizacije i institucije od međunarodnog značaja. Poznati domeni su i domeni pojedinačnih država, na primer: .rs, .ru, .ca, .si, itd.
Download
(Download = preuzimanje, prihvatanje podataka) – Transfer podataka sa nekog udaljenog računara na sopstveni računar (suprotno od upload – kada se sa vlastitog računara podaci prenose na udaljeni server). Taj postupak se primjenjuje npr. kada sa interneta preuzimaš besplatne programe.
Elektronska pošta, e-pošta ili kolokvijalno imejl, mejl (engl. e-mail) su različiti nazivi za mrežni servis koji omogućava slanje i primanje poruka raznovrsnog sadržaja. E-mail predstavlja analogiju tradicionalnoj pošti, pri čemu poštansko sanduče zamenjuju serveri, na kojima se e-pošta “čuva”.
Firewall
Zaštitni zid (Firewall) je softver koji u sklopu računarske mreže ima mogućnost da spreči neautorizovani prenos podataka preko mreže.
Haker
U najopštijem smislu, haker je osoba koja manipuliše programerskim kodom, bilo sa namerom da program unapredi, bilo da ga učini malicioznim. Međutim, u najširoj upotrebi, reč haker uglavnom označava osobu koja koristi svoje sposobnosti manipulacije kodom, sistemima ili mrežama kako bi ih zloupotrebila ili oštetila sa ciljem sticanja slave ili finansijske dobiti.
HTTP
HTTP (engl. HyperText Transfer Protocol) predstavlja glavni i najčešći metod prenosa informacija na vebu. Osnovna namena ovog protokola je isporučivanje HTML dokumenata, tj. veb stranica. HTTP je samo jedan od internet protokola. HTTPS označava HyperText Transfer Protocol Secure.
Internet
Internet je globalna računarska mreža. Pre svega, pojam internet znači mreža unutar mreže ili interna konekcija između više računara. Strukturno postoje male mreže koje se međusobno povezuju i time čine ovu strukturu. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija (velika internacionalno-globalna baza podataka). Količina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna i teško je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista.
IP / IP address
IP (Internet Protocol) – Internet protokol je skup pravila kojima se uređuje prenos podataka i paketa na internetu.
IP ADDRESS – Tridesetdvobitna adresa koja se dodeljuje svakom računaru na internetu. Sastoji se od 4 broja, između 0 i 255, koji su odvojeni tačkom (npr. 165.55.24.2).
“Pauk” (spider)
Kompjuterski program koji automatizovano i sistematično “puzi” po “mreži” koju sačinjavaju serveri u kojima su pohranjeni podaci i baze podataka koji sačinjavaju World Wide Web. Paukovi se još nazivaju i crawlers, knowledge-bots ili knowbots. Njihova funkcija je da puzanjem po vebu, pristupaju i posećuju sve stranice na vebu, prikupljaju informacije o njihovom statusu ažuriranosti, a onda te informacije integrišu u baze podataka veb pretraživača. Većina velikih pretraživača ima nekoliko ovih programa koji rade simultano. Veb je toliko veliki da je čak i većem broju paukova potrebno preko šest meseci da “propuze” kroz ceo veb.
Pretraživač (search engine)
Pretraživači ne funkcionišu tako što pretražuju postojeće onlajn veb stranice, već pretražuju arhivirane, odnosno “keširane” databaze snimljenih stranica. Kada uneseš termin za pretragu, pretraživač će pokušati da ga pronađe “kopanjem” po prethodno pohranjenim verzijama veb stranica. Kada se pretragom ustanovi spisak linkova koji sadrže traženi pojam ili pojmove, korisnik klikom na link dolazi do ažurirane, najnovije verzije stranice iz linka. Činjenica da pretraživači “kopaju” po arhivama ponekada dovodi do toga da klikom na link dolazimo do stranice koja više ne postoji (famozni 404 Error).
Program
Računarski program je skup zadataka računaru koji označava šta treba učiniti i kako to izvesti. Postoje razne vrste programa zavisno od zadatka koji želimo da program izvrši.
RSS
RSS predstavlja jednostavan način za automatsko preuzimanje informacija sa veb sajtova koji ti se sviđaju. Umesto da posećuješ veb sajtove kako bi video/la da li se na njima pojavila nova vest ili članak, možeš koristiti RSS (Really Simple Syndication – veoma jednostavno povezivanje). Na taj način ćeš odmah biti obavešten/a o najnovijim zbivanjima ili promenama na sajtovima koji te zanimaju. RSS se može dobijati na e-mail adresu ako se za to prijaviš.
Spam
Bezbrojne poruke koje korisnici primaju mejlom, a koje reklamiraju proizvode za koje nikada nisu izrazili interesovanje, obaveštavaju o temama na koje se nisu pretplatili, lažne privatne poruke koje vode na stranice pornografskog sadržaja, sve su to samo neki od oblika spama. Ukratko, svaka poruka distribuirana masovno koju niste zatražili kvalifikuje se kao spam.
Spyware
Spajver (Spyware) ili špijun je široka kategorija malicioznog softvera sa namenom da presreće ili preuzima delimično kontrolu rada na računaru bez znanja ili dozvole korisnika. Dok sam naziv sugeriše da je reč o programima koji nadgledaju rad korisnika, ovaj naziv danas označava široku paletu programa koji iskorišćavaju korisnički računar za sticanje koristi za neku treću osobu.
Trojanac
Trojanskim konjem se u računarskom žargonu označavaju zloćudni programi, koji su “maskirani” kao korisni ili se proširuju “prikačeni” na druge korisne programe. Trojanci obično vrše neželjene akcije u računaru i to “u pozadini” i prikriveno. Najčešća od tih neželjenih akcija je otkrivanje korisničkih lozinki, bankovnih podataka i drugih poverljivih informacija “prisluškivanjem” razmene podataka ili jednostavno čitanjem tih datoteka i javljanje istih “vlasniku” trojanskog konja.
Update
Postavljanje nove verzije nekog programa. Ažuriranje pojedinačnih delova programa koji se ne mogu svrstati u sasvim novu verziju nazivaju se patch.
Upload
Transfer podataka sa tvog računara na udaljeni server (suprotno od download – kada se sa servera podaci prenose na tvoj računar). Taj postupak se primjenjuje npr. kada postavljaš slike ili video snimke na internet.
Virus
Virus je program ili kod koji se sam replikuje u drugim bazama podataka s kojima dolazi u kontakt. Može se nalaziti unutar jednog dokumenta, odnosno zaraziti bilo koji program, sektor za podizanje računara, dokument koji podržava makronaredbe. Virus menja sadržaj baze podataka tako što u nju kopira svoj kod.
WWW
WWW, World Wide Web ili jednostavno, Web (veb; na srpskom: mreža) je sistem međusobno povezanih hipertekst dokumenata koji se nalaze na internetu. Koristeći veb pregledač (web browser; na primer: Internet Explorer, Firefox, Safari, Opera), korisnici se kreću po veb stranicama koje obično sadrže tekst, slike, ali i druge vrste medija, kao što su zvuk i video, između ostalih. Veb su stvorili Englez, Tim Barners Li i Belgijanac, Robert Cailliau, 1990. godine, radeći u CERN-u u Ženevi. Ovaj pojam se često pogrešno koristi kao sinonim za internet, a ustvari označava samo jednu od usluga koje omogućava internet.
Web site
WEB SITE – Skup veb stranica, koje su međusobno povezane i nalaze se na jednom veb serveru. Prva, naslovna strana veb sajta zove se home page.
Web Hosting
Web hosting predstavlja mesto na internet serveru gde se “skladište” sajtovi. Ako osoba želi da ima internet sajt mora da ima hosting “prostor” gde će se on i smestiti. Hosting omogućavaju internet provajderi. Postoje shared hosting i dedicated serveri.
Web URL
(Uniform Resource Locator): URL određuje jedinstvenu internet adresu datoteke koja se nalazi na računaru povezanom na internet. Svaka datoteka na internetu ima jedinstven URL, odnosno adresu.
Wiki
“Wiki” je havajska reč koja znači “brzo”. U kontekstu upotrebe u oblasti IKT, wiki označava veći ili manji broj veb stranica koje su stvorene najčešće grupno, odnosno kroz saradnju više pojedinaca i posvećene su jedinstvenoj temi. Tako je najpoznatiji wiki na svetu onlajn enciklopedija Wikipedia, koja je nastala sa idejom da bude kolaborativni projekat stotina hiljada ljudi iz čitavog sveta koji bi doprineli sakupljanju znanja iz različitih oblasti. Manji wiki su obično posvećeni uže definisanim temama (na primer, pojedinačnim video igricama, televizijskim serijama ili naučnim problemima).
Specifičnost wiki stranica je da omogućavaju raznovrsnim korisnicima da u više ili manje slobodnoj meri te stranice ažuriraju, ispravljaju, i dopunuju.
Wireless
Wireless, odnosno WiFi, označava bežično pristupanje internetu. Problem ovakvog načina povezivanja mogu biti vemenske nepogode (koje ponekada ometaju signal), planininski masivi (u planskim predelima), slaba pokrivenost u pograničnim delovima i drugo. WiFi uvek treba koristiti isključivo ako je veza rutera sa kompjuterom ili mobilnim telefonom šifrirana (enkriptovana), odnosno jeste zaštićena i nije javna.
Add comment